I moj favorit Minin Bogaz

Nakon jučerašnjeg burnog dana, budim se sva "šuntava" i obzirom da je plan bio da odemo da penjemo nešto laganije, Ledena pećina i eventualno posle na Oblu glavu, odlučujem da ostanem u apartman i poštedim sebe za Bobtov i Međeda.

Al' za malo! Oni se spremaju, ja se muvam, ne mogu ni da jedem, Teri me nutka kao malu bebu... i odjednom "pukne", spoje se te žičke negde u glavi i to je to. Idem, pa makar se vratila sa pola puta. Na kraju se ispostavilo da sam donela jednu veoma dobru odluku.

Krećemo oko 8h sati polako ka Katunu Lokvice koji se nalazi na 1693mnv. (ima izvor sa pijućom vodom a možete i da kupite pivo).

Tamo stižemo za dva sata, vreme deluje ok, mi krenuli na laganu turu, ne žurimo, stajemo slikamo se, ćaskamo. Uživamo u predivnom pogledu. Mile daje ideju da ako imamo vremena i snage nastavimo na Minin Bogaz.

Ideja je naravno prihvaćena, ali ubrzo shvatamo da smo u tom ćaskanju promašili skretanje za Ledenu pećinu i nastavili ka Mininom Bogazu. No, dobro idemo obrnutim pravcem. Kako prolazi vreme tako teren postaje sve teži, stene, sajle, podseća me dosta na rumunske karpate.

U jednom trenutku shvatamo da će nas uhvatiti oluja, Teri odlučuje da ostane a nas troje ubrzavamo tempo koliko je to moguće.  U jednom trenutku prolazimo pored nestvarnog procepa ... svi smo stali par trenutaka zadivljeno gledali bez reči. Komentarišemo kako tu uopšte nije naivno kada je magla  u pitanju i zaista treba biti dosta pažljiv.

Ispod samog vrha shvatamo da je malo strmlji nego što smo očekivali :)  Posle na internetu čitamo da se naziva "alpska igla" Inače nosi ime po lovcu Mini koji je tu imao skrovište. Gledano iz pravca Žabljaka, to vam je ona igla ispred Bobotovog Kuka.

Šta ćemo, odustajanja nema, malo zeza kišica, sajla je ona gumirana i postaje klizava, mi nemamo rukavice, ali idemo polako. Izlazak na sam vrh i pogled je nešto najlepše što sam doživela na Durmitoru (dobro ima još jedan trenutak ali da ne otkrivam sve unapred).

Vide se šareni pasovi, svi vrhovi... fenomenalno! Crna Gora na dlanu! A onda kreće oluja. Svuda oko nas crni oblaci, čuje se grmljavina a mi na samoj igli. 

Nimalo prijatan trenutak verujte. Krećemo polako dole, Teri nas čeka zabrinuto. Na našu sreću kišica nas je samo blago "ošinula". Mile predlaže da Mladenka i ja same krenemo na Ledenu Pećinu i Oblu glavu, gledam u sat, skoro 5, posle one grmjavine, neka hvala idemo svi zajedno dole!

Još jedan dan i jedna avanutra za pamćenje.

Mi nismo merili ali po "pisanijama" potrebno je oko 9h tamo-vamo sa Crnog Jezera uz visinsku razliku od oko 900m.  Staza je dobro markirana ( za one koji gledaju a ne ćaskaju se i zveraju okolo :) ).