Odštampajte ovu stranicu

Sarajevo, Mostar, Tjentište, via Ferrata, planinarenje ...

Putovanja

Kao i obično za ovu akciju sam se prijavila još pre nekoliko meseci, i kao i obično mnoge stvari su se u međuvremenu promenile.
Inicijalna ideja nam je bila da prespavamo u Sarajevu, sutradan Via Ferrata Vulin Potok, Blagaj i nakon toga pravac Hrvatska Via Ferrata Omiš, Via Ferrata Veliko točilo... more, kupanjac, divno vreme, sunce...plaža, mi na steni gledamo u more i uživamo u pogledu...a popodne se kupamo u moru, jedemo morske plodove... ma san snova... "Ma važi!" reče Korona i dan pre polaska javljaju hrvatski mediji da je ulazak moguć samo uz 14to dnevni karantin. Super bi to bilo da svi imamo remote poslove i da nam omoguće karantin u nekom planinarskom domu sa WIFI-jem, ali ništa od toga, tako da naš vodič Jovan kao i uvek u najkraćem roku prelazi na plan B. Iz Sarajeva nastavljamo na Blagaj po planiranom, spavamo u Mostaru i sutradan idemo na Tjentište gde noćimo i ujutru penjemo Maglić.
Odustajanje? Ma nema šanse, svi smo željni planine i novih avantura sa dobro poznatim prijateljima. Samo vadimo kupaći iz ranca i dodajemo koji dukser jer ipak je to Maglić koji ume da bude dosta nepredvidljiv.
U četvrtak kao po dogovoru krećemo tačno u 14h iz Vršca, dobro poznata ekipa, Manja, Đuli, ja i Dejan nas vozi. Kreće šala, podsećanja i neki planovi kad eto nevolje na putu. Više od sat vremena stojimo i čekamo da nas puste da prođemo zbog udesa koji se dogodio 20tak km od Pančeva. Ostatak ekipe se skupio sa svih strana u BG, Neša i Laza iz Kikinde, Andrea iz Sente, Željko iz Zrenjanina, Svetozar iz B. Palanke, Jovan iz N.Sada i Jadranka, Vlada i Bojana iz BGa, dok nas Sandra čeka u Pančevu.
Konačno stižemo na dogovoreno mesto, pozdravljamo se, osmeh i pozitivna energija su tu, zaboravljamo neprijatno iskustvo koje smo doživeli. Ubrzo stižemo na granični prelaz gde nam naš službenik ozbiljno (barem je tako delovao zbog maske) kaže: " Ne znam koliko ste upoznati sa novouvedenim merama, kada se budete vratili u zemlju morate u karantin 5 nedelja!" Istog trenutka čujem Jadranku i Manju kako viču: "Obustavljaj moram na posao!" A ja brže bolje vadim telefon i guglam vesti! Carinik počinje da se smeje i kaže: "Šalio sam se, srećan put!"
Negde pre ponoći pristižemo u Sarajevo. Pokušavam kroz prozor da vidim delić Sarajeva i tugaljivo kažem da mi je jako žao što neću imati prilike da ga vidim jer u 09h je polazak na stazu. Na to Neša kaže "budite u 6:30h ispred smeštaja i vodim vas u obilazak". Neko bi verovatno sada rekao da nismo normalni, jer smo prethodnog dana radili, putovali pola noći, legli u sitne sate... ali to je jedinstvena prilika. Od malena slušam o tom Sarajevu, već sam mislila da neću imati prilike da ga vidim. Ali ne da sam imala prilke da ga vidim, već i da ga doživim kakvo je nekada bilo. Neša se uz Manjinu pomoć zaista potrudio da nam u tom kratkom roku dočara sve čari ovog lepog grada. Prošetali smo pored Miljacke, na Baščaršiji smo uradili sve što je trebalo, popili vodu na česmi, kafu sa ratlukom popili u jednom od najstarijih lokala, za koje mi je Neša objasnio da je ranije bio svratište za putnike. Dole su bile štale a gore sobe, sada je dole veliki kafić, restoran i prodavnica tepiha i lampi, a gore su neke kancelarije. I naravno nismo zaboravili ćevape kod Mrkve!
Inače dok ovo pišem na YT kreću Frajle i pesma Sarajevo

Tamo gde je ljubav,
Tamo ćeš me naći,
Kad do tebe svratim,
Kao da se kući vratim

sarajevosarajevocesma1sarajevokafickafasarajevocevapisarajevo

Dolaskom Turaka 1435. i padom utvrde Hodidjed, na obalama Miljacke nastaje grad Sarajevo. Osnivačem Sarajeva smatra se Isa-beg Ishaković, koji je 1462. izdao naredbu o formiranju grada, sagradio prvu džamiju, dvor, most i nekoliko javnih ustanova. 1507. grad se prvi put pominje svojim današnjim imenom (ime od Saraj-ovasi, „polje oko dvora"). Intenzivni razvoj zanatstva i trgovine brzo su od Sarajeva stvorili bogat grad, raskrsnicu religija i kultura, trgovačkih puteva i putnika. U 16. vijeku to je bio jedan od najbogatijih gradova u ovom dijelu Evrope, kada su izgrađene i neke kapitalne građevine koje i danas predstavljaju bisere arhitekture i civilizacije tog doba. Tada je u Sarajevu, kao zadužbina vezira Gazi Husrev-bega otvorena i Visoka škola Kuršumli-medresa, koja je podsjećala na univerzitete u drugim velikim gradovima Evrope. 1531. izgrađena Gazihusrev-begova džamija najpoznatija je građevina starog Sarajeva i jedan od najvećih sakralnih spomenika islamske arhitekture na Balkanu. Iz ovog vremena su Imaret, bezistani i hamami. Tih godina je izgrađena i stara pravoslavna crkva. Bogato Sarajevo u 17. stoljeću bijaše jedno od balkanskih cuda, kudikamo najvažniji grad u unutrašnjosti zapadno od Soluna. „Zlatno doba" prekinut će požar 1697., kada je austrijski princ Eugen von Savoyen sa 8500 vojnika ušao u grad i do temelja ga zapalio.
Od 1850. je Sarajevo glavni grad Bosne, provincije Osmanskog carstva. U grad se doseljavaju Jevreji Sefardi, poslije izgona iz Španije, grade sinagoge, a istovremeno nastaju pravoslavne, katoličke i evangelističke crkve i katedrala. Sarajevo je na malom prostoru našlo mjesta za sve četiri velike svjetske religije, kulture i civilizacije. Dugotrajni suživot je stvorio posebnu kulturu i multinacionalni duh, koji je izdržao mnoge historijske izazove.
1878. dolaskom Austro-Ugarske uprave na ove prostore, Sarajevo je upravni centar Kondominiuma. Uz svoj dotad orijentalni, dobija i drugi, evropski izgled. Izvor: Wikipedia

IMG 20200626 163537

A sad pravac ferrata. Manja odlučuje da se i ona isproba, pogledala sam stazu ranije, znam da je laka i da će ona to preleteti jer je em jača em ozbiljnija od mene, ali nisam htela da je forsiram. Treba sama da se odluči, ništa na silu kada su takve stvari u pitanju. Stižemo na vrelo Bune odakle je polazak na stazu. IMG 20200626 1229061

Nameštamo opremu i polako krećemo u kanjon. Stazu prelazimo relativno brzo i dosta lako bez ikakvih izazova sa naravno dosta pošalica i lepog druženja. Manja ide iza mene, malo po malo stanem da je proverim, vidim da joj dobro ide, dam koju smernicu i nastavim bez da je mnogo opterećujem. Jako mi je drago što vidim da joj se dopada :)

IMG 20200626 181625

Spuštanje je  regularnom stazom, skidamo opremu, polivamo se vodom i polako nastavljamo dole. Izuzetno nam je toplo i teško, ali i pored toga uživamo u svakom trenutku. Kreću pošalice između kojih se provlače one ozbiljnije teme kada dosta stvari novih saznam i naučim... a to je ono što najviše volim na ovim akcijama i zašto se obradujem kada je ovakva ekipa, jer ne vidim samo nove predele već naučim i nove stvari.

106677743 802479770499838 6529946057119270726 n

Usput prolazimo pored Starog grada Blagaj, poznat i kao Bona ili Stjepan-grad i ubrzo stižemo nazad do vrela Bune gde jednoglasno odlučujemo da sednemo u restoran i tu ručamo.
Milina... žubor vode, debela senka, pastrmka, dobra ekipa... šta više čovek može da poželi :) U jednom trenutku Jovanu pada na pamet da sutradan posle uspona na Velež pronađemo neko jezerce da se okupamo i razladimo jer nas tek tamo očekuje još veća izloženost suncu. Jednoglasno prihvatamo taj predlog, ali neko se usput seti ej a zašto ne prekočimo uspon na Velež ( ionako je ubačen da zameni jednu od ferata u Hrvatskoj) i da idemo dole do Neuma na more? Odluku prihvatamo skoro svi! Jedan glas je protiv... i tu nemamo izbora ni rešenja, vodič u tom slučaju mora da ispoštuje plan. Onako vidno razočarani krećemo ka busu, kada me Neša i Jadranka zaustavljaju i pitaju da li bi smo im se pridružili u šetnji Mostarom sutradan umesto da idemo na Velež! DA!!! Još pitate, jedinstvena prilika da vidim Mostar danju, a i glava mi je još uvek poprilično spržena da bih mogla da odabrem uspon na Velež :)

Stižemo u smeštaj, pijemo kaficu, tuširamo se i pravac grad! Noć je predivna, stvorena za šetnju i uživanje. Andrea iz daleka čuje neku živu svirku i predlaže da odemo tamo što se pokazalo kao pravi pogodak. Neki dečkić svira gitaru i pevuši domaći i strani pop-rok. Gosti mogu da biraju da li će sesti za sto u bašti ili uzeti sunđer i izvaliti se negde na malom trgiću pored.
Zvezdano nebo, predivna muzika, pravo društvo... Analiziram svoje "sapatnke" svako u svojim mislima sa osmehom na licu, uživaju kao i ja u svakom tretnuku. Razmišljam se kako bih bez problema tu zaspala ali ipak moramo da se vratimo u smeštaj.

IMG 20200626 220527IMG 20200626 221356107001173 1194077897600823 3774482529858936412 n

Ujutru ustajemo, kafica, draga domaćica nam sprema doručak i krećemo u još jedan divan dan. Naš šestoro razmišljamo kao jedan, nema apsolutno nikakvih dilema oko toga da li će se i i gde ići...

Prelazimo preko mosta u stari deo Mostara gde prvo probamo sladoled i spuštamo se ispod mosta gde dok se mi slikamo i zezamo Jadranka nam svojim šarmom obezbedi da za upola cene idemo da se vozimo sa dva čamca Neretvom.

IMG 20200627 122645IMG 20200627 121441

Svakako prvo kafica i onda još jedna avantura koju smo nazvali - "rafting Neretvom"106399931 596405161271885 65110832201889807 n

Fenomenalan doživljaj, momci koji su nas vozili kapiraju da smo željni adrenalina pa malo daju gas, pretiču se i prskamo se, dovikujemo, slikamo snimamo...ma jednostavno dišemo punim plućima!

IMG 20200627 120717IMG 20200627 121018
I šta ćemo sad? Pa na ćevape! Nalazimo jedan divan restoran pored reke i sedamo ispod senke da lepo ručamo. Dok čekamo klopu Manja i ja naravno trknemo u kupovinu. Padnu neke haljine, suknje i još dobijemo neke divne stare prstene na poklon :)

Mostar je ime je dobio po čuvarima mostova ( mostarima ), na obalama rijeke Neretve. Grad je poznat po čuvenom Starom mostu, izgrađenom u 16. stoljeću.
Stari most u Mostaru preko rijeke Neretve je UNESCO-va svetska baština koji je, kada je izgrađen, bio je najveća lučna konstrukcija na svijetu. Dao ga je sagraditi 1566. godine Sulejman Veličanstveni, a graditelj je bio Mimar Hajrudin.
Stari most ima izražen luk širok 4 metra i 30 metara dug koji svojom visinom od 24 metra, na najvišem mjestu, dominira rijekom Neretvom. S oba kraja završava s jednim obrambenim tornjem, Hellebija na sjeveroistoku i Tara na jugozapadu, koji se zajedno nazivaju "mostari" (carinici na mostu po kojima je grad dobio ime).

S obzirom da su mnogi podaci o njegovoj izgradnji misterija, kao na primer kako je bila podignuta njegova drvena konstrukcija, kako je kamen transportiran na lokaciju, kako su drveni potpornji izdržali devetogodišnju izgradnju, on se može smatrati jednim od najvećih arhitektonskih dostignuća svog vremena. Izvor: Wikipedia

 

Onako srećni namireni krećemo do smeštaja gde vozač dolazi po nas i krećemo na Velež po ostatak ekipe. Usput stiže poruka da im obavezno kupimo ladno pivo što nam je dovoljan znak da smo doneli pravu odluku da danas uživamo u Mostaru.
U podnožju Veleža pronalazimo jednu lepu bašticu gde se smeštamo ispod senke i kao da smo u nekoj drugoj dimenziji uživamo u vazduhu, mirisima i cvrkutanju ptičica. Malo ćutimo i ležimo, malo ćaskamo, isprobavamo Svetozareve medne čarolije i slušamo njegove pčelarske priče i savete. Šta da vam kažem osećam se kao da sam dobila neko extra nagradno putovanje. Znam da oni koji nisu imali prilike da ovako nešto iskuse ne mogu da razumeju ovaj trenutak ... verovatno razmišljaju šta ima lepo da ležim u travi među raznim bubama po tako toplom danu. Ima verujte. I tako leškarim, slušam Nešine priče o Himalajima i razmišljam kako sam zapravo jako srećna osoba što imam prilike da doživim ovakve stvari pa makar da ih samo čujem iz prve ruke... i to su ti trenuci kada se pokreću te neke misli o nekim novim avanturama, iskustvima... primer kako upoznati lično tu kulturu... mislim ovu himalajsku... :)
I dok tako leškarimo, pričamo i maštamo stiže i ostatak naše vesele ekipe, jesu umorni ali i oni imaju osmeh na licu, a pogotovo kada shvate da smo im stvarno doneli ladno pivo :)

IMG 20200627 155207
I nastavljamo našu avanturu dalje! Pravac Tjentište.
Usput kreće jaka kiša, ali mi nemamo strpljenja da sačekamo već istrčavamo iz busa i ulećemo u smeštaj gde nas nasmejana domaćica već čeka, pokazuje sobe, kuva kafu, pita za večeru kao da je hobotnica. Ona sama a nas 14 gladnih i umornih... ali dobri smo i mi, nismo tako zahtevni, dobro uz neki izuzetak :)
Kafica, tuširanje i Neša kaže polazak! Nas petoro za njim ništa ne pitamo samo krećemo :) Idemo da iskoristimo priliku i da posetimo Spomenik.

106637921 1836011863213742 3819455885622312300 n106455068 898051464041286 5344332332367758782 n

A on nas čeka onako veliki grandiozni mistično osvetljen pod zvezdanim nebom sa polumesecom iznad... kao neki veliki zamak u nekoj bajci. 

Spomenik je remek djelo socrealističke spomeničke umjetnosti, monumentalni rad kipara Miodraga Živkovića. Spomenik se sastoji od dvije simetrično postavljene kamene gromade (dva betonska krila), razuđene strukture, visine 19 metara, koje se fantastično uklapaju u prirodni krajolik. Između krila se nalazi prodor oblikovan borcima i kolonama u pokretu. Iza spomeničkog prodora nalazi se "Plato brigada" sa kamenim trakama na kojima su upisani nazivi jedinica. Izvor: Wikipedia

Ujutru ustajanje u 06h, svi ustajemo, svako se trudi koliko je u mogućnosti da ispoštuje svoje jutarnje rituale, posmatram nas... razmišljam koja je to ljubav prema planini, prirodi, avanturi, ne mrzi nas da već treće jutro ustajemo na novom mestu u ranim jutarnjim satima nakon samo par sati spavanja i dana provedenog na nogama i bez pogovora po ko zna koji put prepakujemo opremu i rančeve i krenemo u novu avanturu.
Uspon na Maglić, najviši vrh Bosne i Hercegovine.


Maglić je dinarska planina na granici Bosne i Hercegovine i Crne Gore, 20-ak km jugozapadno od Foče. Maglić je planina s najvišim vrhom u Bosni i Hercegovini. Najviši mu je vrh Veliki vitao (2.396 m) u Crnoj Gori, dok je na bosanskohercegovačkoj strani planine najviši vrh Maglić na 2.386 m nadmorske visine.
Planina je omeđena rijekom Sutjeskom na zapadu, planinom Volujak na jugozapadu, rijekama Drinom i Pivom na sjeveroistoku te planinom Bioč na jugoistoku.
Maglić je izgrađen od permskih stijena, mezozojskih krečnjaka, dijabaza i malafira, a vidljivi su i lednički tragovi. Obrastao je bukovom i crnogoričnom šumom. Gornja šumska granica je na približno 1.600 m, a iznad te visine je plato s pašnjacima i brojnim grebenima i visovima. Najpoznatije visoravni su Vučevo (s Crnim vrhom), Rujevac, Snježnica, Prijevor i Mratinjska Gora. Na Magliću je i Perućica, najveća prašuma u Evropi, te veliki cirk Urdeni dolovi s Trnovačkim jezerom na 1.517 m. Podnožje planine i sve padine bogati su vodom, s brojnim izvorima, od kojih je najizdašniji Carev do, koji nikad ne presušuje. Izvor: Wikipedia

Prati nas predivno vreme, ulazimo u stenu, uživam u svakom koraku, volim taj vazduh, taj pogled, svi hodamo polako, pažljivo, korak po korak, gledamo prirodu, slikamo, razmenimo po koju pošalicu, skrenemo pažnju onom ispred ili iza ako primetimo da na nešto treba da obrati pažnju. Nakon 2,5h izlazimo na vrh, kasnije od lokalaca saznajemo da nisu očekivali da smo tako brzi, a mi na to kao iz topa komentarišemo "Mi možda izgledamo ovako neozbiljno i smotano ali gazimo kao zmajevi"
No da se vratimo na sam vrh. Tamo čarolija, slikamo se, poziramo, nameštamo smeštamo i premeštamo, ajd sad ovamo ajd sad da se vidi jezero, ajd od dole, gore ... ma ko je bio zna koje je to ludilo pogotovo ako je vreme lepo a vrh kao ovaj atraktivan :) IMG 20200628 103533

Tugaljivo gledamo crnogorsku stranu gde je poznato Trnovačko jezero u obliku srca, ali trenutno su takvi uslovi i okupaćemo se neki drugi put, a možda čak i prespavati u šatoru :)

IMG 20200628 104615

Nakon foto sesije sedamo naravno da jedemo, posle jela tu je kao i uvek Jadranka sa nekin divnim kolačima iz Jadrankine kuhinje.
Nerado završavamo pauzu, ali mora se krenuti dole. Ubrzo izlazimo na sipar, i čekajući da ne ronim kamenje ekipi ispred gubim ih i spuštam se previše dole. Primećujem da nešto nije u redu, pokušavam da dozovem moje da pitam da li sam na dobrom putu ali me nečuju, u jednom trenutku spazim Manju sa druge strane i dozovem je, ona pokušava da mi pokaže gde je sajla dok se ja držim samo jednom nogom na jednom boriću i molim se da ne krene neki kamen od gore. Za to vreme ekipa iznad uspeva da pronađe markaciju i krenu da prelaze preko sipara i u tom trenutku kreće odron, Svetozar mi dovikuje da se sklonim koliko mogu iza stene. Držim se samo jagodicama a noge mi nemaju oslonac. Pokrila sam glavu koliko mogu, čujem Andreu koja dovikuje " Tu smo ne ostavljamo te" Svetozar pazi da svi prođu i da mi da znak da mogu da krenem polako gore. Kažem da ću sama, svesna sam da ne mogu mnogo da mi pomognu a veća je verovatnoća da pokrenemo neki veliki kamen ako neko nastavi po mene dole. Brzo se izvlačim do dela gde mogu da pređem na travu, Vlada dovikuje da je to bolja opcija jer je on tuda prošao i eto mene ubrzo na sigurnom :) Kratko je to verovatno trajalo ali meni duže nego čitav uspon. U tom trenutku shvatam da se čak i veseli Bosanac koji nam se pridružio ućutkao.
No idemo dalje, silazim i kroz glavu mi se mota pesma Masima Savića "Mali krug velikih ljudi" i razmišljam se kako je moj krug ljudi sve manji i manji ali su ljudi sve veći i veći i osmeh je tu.

I nije tu kraj, nema signala, ekipa koja dolazi po nas nije očekivala da ćemo biti tako brzi, kreće kiša mi krećemo polako dole pešaka. Jedan deo ulazi u neki džip, ostali čekaju da stopiraju još nekog ali ih ljudi koji su trebali doći po nas pronalaze i dovoze u smeštaj gde nas očekuje još jedno divno iznenađenje. Hladno domaće pivo koje je donela naša draga Irena. Kada je saznala da smo joj u blizini odmah je krenula da nas vidi i pozdravi. Divno iznenađenje za kraj ove divne avanture.
Pozdravljamo se sa Irenom i sa domaćinima i krećemo polako nazad. Svi smo već umorni, ali su nam duše odmorne a glave pucaju od lepih misli.
Dogovaramo se gde ćemo dalje, Himalaji, Vršačke Planine, Prenj, Solunska Glava, Kindža... sve je moguće :)
Što bi rekli Stay Tuned For New Adventures ;)

(2 glasova)
Pročitano 775 puta
Template Design © Joomla Templates | GavickPro. All rights reserved.