Sarajevo, Mostar, Tjentište, via Ferrata, planinarenje ...

Objavljeno u Putovanja

Kao i obično za ovu akciju sam se prijavila još pre nekoliko meseci, i kao i obično mnoge stvari su se u međuvremenu promenile.
Inicijalna ideja nam je bila da prespavamo u Sarajevu, sutradan Via Ferrata Vulin Potok, Blagaj i nakon toga pravac Hrvatska Via Ferrata Omiš, Via Ferrata Veliko točilo... more, kupanjac, divno vreme, sunce...plaža, mi na steni gledamo u more i uživamo u pogledu...a popodne se kupamo u moru, jedemo morske plodove... ma san snova... "Ma važi!" reče Korona i dan pre polaska javljaju hrvatski mediji da je ulazak moguć samo uz 14to dnevni karantin. Super bi to bilo da svi imamo remote poslove i da nam omoguće karantin u nekom planinarskom domu sa WIFI-jem, ali ništa od toga, tako da naš vodič Jovan kao i uvek u najkraćem roku prelazi na plan B. Iz Sarajeva nastavljamo na Blagaj po planiranom, spavamo u Mostaru i sutradan idemo na Tjentište gde noćimo i ujutru penjemo Maglić.
Odustajanje? Ma nema šanse, svi smo željni planine i novih avantura sa dobro poznatim prijateljima. Samo vadimo kupaći iz ranca i dodajemo koji dukser jer ipak je to Maglić koji ume da bude dosta nepredvidljiv.
U četvrtak kao po dogovoru krećemo tačno u 14h iz Vršca, dobro poznata ekipa, Manja, Đuli, ja i Dejan nas vozi. Kreće šala, podsećanja i neki planovi kad eto nevolje na putu. Više od sat vremena stojimo i čekamo da nas puste da prođemo zbog udesa koji se dogodio 20tak km od Pančeva. Ostatak ekipe se skupio sa svih strana u BG, Neša i Laza iz Kikinde, Andrea iz Sente, Željko iz Zrenjanina, Svetozar iz B. Palanke, Jovan iz N.Sada i Jadranka, Vlada i Bojana iz BGa, dok nas Sandra čeka u Pančevu.
Konačno stižemo na dogovoreno mesto, pozdravljamo se, osmeh i pozitivna energija su tu, zaboravljamo neprijatno iskustvo koje smo doživeli. Ubrzo stižemo na granični prelaz gde nam naš službenik ozbiljno (barem je tako delovao zbog maske) kaže: " Ne znam koliko ste upoznati sa novouvedenim merama, kada se budete vratili u zemlju morate u karantin 5 nedelja!" Istog trenutka čujem Jadranku i Manju kako viču: "Obustavljaj moram na posao!" A ja brže bolje vadim telefon i guglam vesti! Carinik počinje da se smeje i kaže: "Šalio sam se, srećan put!"
Negde pre ponoći pristižemo u Sarajevo. Pokušavam kroz prozor da vidim delić Sarajeva i tugaljivo kažem da mi je jako žao što neću imati prilike da ga vidim jer u 09h je polazak na stazu. Na to Neša kaže "budite u 6:30h ispred smeštaja i vodim vas u obilazak". Neko bi verovatno sada rekao da nismo normalni, jer smo prethodnog dana radili, putovali pola noći, legli u sitne sate... ali to je jedinstvena prilika. Od malena slušam o tom Sarajevu, već sam mislila da neću imati prilike da ga vidim. Ali ne da sam imala prilke da ga vidim, već i da ga doživim kakvo je nekada bilo. Neša se uz Manjinu pomoć zaista potrudio da nam u tom kratkom roku dočara sve čari ovog lepog grada. Prošetali smo pored Miljacke, na Baščaršiji smo uradili sve što je trebalo, popili vodu na česmi, kafu sa ratlukom popili u jednom od najstarijih lokala, za koje mi je Neša objasnio da je ranije bio svratište za putnike. Dole su bile štale a gore sobe, sada je dole veliki kafić, restoran i prodavnica tepiha i lampi, a gore su neke kancelarije. I naravno nismo zaboravili ćevape kod Mrkve!
Inače dok ovo pišem na YT kreću Frajle i pesma Sarajevo

Tamo gde je ljubav,
Tamo ćeš me naći,
Kad do tebe svratim,
Kao da se kući vratim

sarajevosarajevocesma1sarajevokafickafasarajevocevapisarajevo

Dolaskom Turaka 1435. i padom utvrde Hodidjed, na obalama Miljacke nastaje grad Sarajevo. Osnivačem Sarajeva smatra se Isa-beg Ishaković, koji je 1462. izdao naredbu o formiranju grada, sagradio prvu džamiju, dvor, most i nekoliko javnih ustanova. 1507. grad se prvi put pominje svojim današnjim imenom (ime od Saraj-ovasi, „polje oko dvora"). Intenzivni razvoj zanatstva i trgovine brzo su od Sarajeva stvorili bogat grad, raskrsnicu religija i kultura, trgovačkih puteva i putnika. U 16. vijeku to je bio jedan od najbogatijih gradova u ovom dijelu Evrope, kada su izgrađene i neke kapitalne građevine koje i danas predstavljaju bisere arhitekture i civilizacije tog doba. Tada je u Sarajevu, kao zadužbina vezira Gazi Husrev-bega otvorena i Visoka škola Kuršumli-medresa, koja je podsjećala na univerzitete u drugim velikim gradovima Evrope. 1531. izgrađena Gazihusrev-begova džamija najpoznatija je građevina starog Sarajeva i jedan od najvećih sakralnih spomenika islamske arhitekture na Balkanu. Iz ovog vremena su Imaret, bezistani i hamami. Tih godina je izgrađena i stara pravoslavna crkva. Bogato Sarajevo u 17. stoljeću bijaše jedno od balkanskih cuda, kudikamo najvažniji grad u unutrašnjosti zapadno od Soluna. „Zlatno doba" prekinut će požar 1697., kada je austrijski princ Eugen von Savoyen sa 8500 vojnika ušao u grad i do temelja ga zapalio.
Od 1850. je Sarajevo glavni grad Bosne, provincije Osmanskog carstva. U grad se doseljavaju Jevreji Sefardi, poslije izgona iz Španije, grade sinagoge, a istovremeno nastaju pravoslavne, katoličke i evangelističke crkve i katedrala. Sarajevo je na malom prostoru našlo mjesta za sve četiri velike svjetske religije, kulture i civilizacije. Dugotrajni suživot je stvorio posebnu kulturu i multinacionalni duh, koji je izdržao mnoge historijske izazove.
1878. dolaskom Austro-Ugarske uprave na ove prostore, Sarajevo je upravni centar Kondominiuma. Uz svoj dotad orijentalni, dobija i drugi, evropski izgled. Izvor: Wikipedia

IMG 20200626 163537

A sad pravac ferrata. Manja odlučuje da se i ona isproba, pogledala sam stazu ranije, znam da je laka i da će ona to preleteti jer je em jača em ozbiljnija od mene, ali nisam htela da je forsiram. Treba sama da se odluči, ništa na silu kada su takve stvari u pitanju. Stižemo na vrelo Bune odakle je polazak na stazu. IMG 20200626 1229061

Nameštamo opremu i polako krećemo u kanjon. Stazu prelazimo relativno brzo i dosta lako bez ikakvih izazova sa naravno dosta pošalica i lepog druženja. Manja ide iza mene, malo po malo stanem da je proverim, vidim da joj dobro ide, dam koju smernicu i nastavim bez da je mnogo opterećujem. Jako mi je drago što vidim da joj se dopada :)

IMG 20200626 181625

Spuštanje je  regularnom stazom, skidamo opremu, polivamo se vodom i polako nastavljamo dole. Izuzetno nam je toplo i teško, ali i pored toga uživamo u svakom trenutku. Kreću pošalice između kojih se provlače one ozbiljnije teme kada dosta stvari novih saznam i naučim... a to je ono što najviše volim na ovim akcijama i zašto se obradujem kada je ovakva ekipa, jer ne vidim samo nove predele već naučim i nove stvari.

106677743 802479770499838 6529946057119270726 n

Usput prolazimo pored Starog grada Blagaj, poznat i kao Bona ili Stjepan-grad i ubrzo stižemo nazad do vrela Bune gde jednoglasno odlučujemo da sednemo u restoran i tu ručamo.
Milina... žubor vode, debela senka, pastrmka, dobra ekipa... šta više čovek može da poželi :) U jednom trenutku Jovanu pada na pamet da sutradan posle uspona na Velež pronađemo neko jezerce da se okupamo i razladimo jer nas tek tamo očekuje još veća izloženost suncu. Jednoglasno prihvatamo taj predlog, ali neko se usput seti ej a zašto ne prekočimo uspon na Velež ( ionako je ubačen da zameni jednu od ferata u Hrvatskoj) i da idemo dole do Neuma na more? Odluku prihvatamo skoro svi! Jedan glas je protiv... i tu nemamo izbora ni rešenja, vodič u tom slučaju mora da ispoštuje plan. Onako vidno razočarani krećemo ka busu, kada me Neša i Jadranka zaustavljaju i pitaju da li bi smo im se pridružili u šetnji Mostarom sutradan umesto da idemo na Velež! DA!!! Još pitate, jedinstvena prilika da vidim Mostar danju, a i glava mi je još uvek poprilično spržena da bih mogla da odabrem uspon na Velež :)

Stižemo u smeštaj, pijemo kaficu, tuširamo se i pravac grad! Noć je predivna, stvorena za šetnju i uživanje. Andrea iz daleka čuje neku živu svirku i predlaže da odemo tamo što se pokazalo kao pravi pogodak. Neki dečkić svira gitaru i pevuši domaći i strani pop-rok. Gosti mogu da biraju da li će sesti za sto u bašti ili uzeti sunđer i izvaliti se negde na malom trgiću pored.
Zvezdano nebo, predivna muzika, pravo društvo... Analiziram svoje "sapatnke" svako u svojim mislima sa osmehom na licu, uživaju kao i ja u svakom tretnuku. Razmišljam se kako bih bez problema tu zaspala ali ipak moramo da se vratimo u smeštaj.

IMG 20200626 220527IMG 20200626 221356107001173 1194077897600823 3774482529858936412 n

Ujutru ustajemo, kafica, draga domaćica nam sprema doručak i krećemo u još jedan divan dan. Naš šestoro razmišljamo kao jedan, nema apsolutno nikakvih dilema oko toga da li će se i i gde ići...

Prelazimo preko mosta u stari deo Mostara gde prvo probamo sladoled i spuštamo se ispod mosta gde dok se mi slikamo i zezamo Jadranka nam svojim šarmom obezbedi da za upola cene idemo da se vozimo sa dva čamca Neretvom.

IMG 20200627 122645IMG 20200627 121441

Svakako prvo kafica i onda još jedna avantura koju smo nazvali - "rafting Neretvom"106399931 596405161271885 65110832201889807 n

Fenomenalan doživljaj, momci koji su nas vozili kapiraju da smo željni adrenalina pa malo daju gas, pretiču se i prskamo se, dovikujemo, slikamo snimamo...ma jednostavno dišemo punim plućima!

IMG 20200627 120717IMG 20200627 121018
I šta ćemo sad? Pa na ćevape! Nalazimo jedan divan restoran pored reke i sedamo ispod senke da lepo ručamo. Dok čekamo klopu Manja i ja naravno trknemo u kupovinu. Padnu neke haljine, suknje i još dobijemo neke divne stare prstene na poklon :)

Mostar je ime je dobio po čuvarima mostova ( mostarima ), na obalama rijeke Neretve. Grad je poznat po čuvenom Starom mostu, izgrađenom u 16. stoljeću.
Stari most u Mostaru preko rijeke Neretve je UNESCO-va svetska baština koji je, kada je izgrađen, bio je najveća lučna konstrukcija na svijetu. Dao ga je sagraditi 1566. godine Sulejman Veličanstveni, a graditelj je bio Mimar Hajrudin.
Stari most ima izražen luk širok 4 metra i 30 metara dug koji svojom visinom od 24 metra, na najvišem mjestu, dominira rijekom Neretvom. S oba kraja završava s jednim obrambenim tornjem, Hellebija na sjeveroistoku i Tara na jugozapadu, koji se zajedno nazivaju "mostari" (carinici na mostu po kojima je grad dobio ime).

S obzirom da su mnogi podaci o njegovoj izgradnji misterija, kao na primer kako je bila podignuta njegova drvena konstrukcija, kako je kamen transportiran na lokaciju, kako su drveni potpornji izdržali devetogodišnju izgradnju, on se može smatrati jednim od najvećih arhitektonskih dostignuća svog vremena. Izvor: Wikipedia

 

Onako srećni namireni krećemo do smeštaja gde vozač dolazi po nas i krećemo na Velež po ostatak ekipe. Usput stiže poruka da im obavezno kupimo ladno pivo što nam je dovoljan znak da smo doneli pravu odluku da danas uživamo u Mostaru.
U podnožju Veleža pronalazimo jednu lepu bašticu gde se smeštamo ispod senke i kao da smo u nekoj drugoj dimenziji uživamo u vazduhu, mirisima i cvrkutanju ptičica. Malo ćutimo i ležimo, malo ćaskamo, isprobavamo Svetozareve medne čarolije i slušamo njegove pčelarske priče i savete. Šta da vam kažem osećam se kao da sam dobila neko extra nagradno putovanje. Znam da oni koji nisu imali prilike da ovako nešto iskuse ne mogu da razumeju ovaj trenutak ... verovatno razmišljaju šta ima lepo da ležim u travi među raznim bubama po tako toplom danu. Ima verujte. I tako leškarim, slušam Nešine priče o Himalajima i razmišljam kako sam zapravo jako srećna osoba što imam prilike da doživim ovakve stvari pa makar da ih samo čujem iz prve ruke... i to su ti trenuci kada se pokreću te neke misli o nekim novim avanturama, iskustvima... primer kako upoznati lično tu kulturu... mislim ovu himalajsku... :)
I dok tako leškarimo, pričamo i maštamo stiže i ostatak naše vesele ekipe, jesu umorni ali i oni imaju osmeh na licu, a pogotovo kada shvate da smo im stvarno doneli ladno pivo :)

IMG 20200627 155207
I nastavljamo našu avanturu dalje! Pravac Tjentište.
Usput kreće jaka kiša, ali mi nemamo strpljenja da sačekamo već istrčavamo iz busa i ulećemo u smeštaj gde nas nasmejana domaćica već čeka, pokazuje sobe, kuva kafu, pita za večeru kao da je hobotnica. Ona sama a nas 14 gladnih i umornih... ali dobri smo i mi, nismo tako zahtevni, dobro uz neki izuzetak :)
Kafica, tuširanje i Neša kaže polazak! Nas petoro za njim ništa ne pitamo samo krećemo :) Idemo da iskoristimo priliku i da posetimo Spomenik.

106637921 1836011863213742 3819455885622312300 n106455068 898051464041286 5344332332367758782 n

A on nas čeka onako veliki grandiozni mistično osvetljen pod zvezdanim nebom sa polumesecom iznad... kao neki veliki zamak u nekoj bajci. 

Spomenik je remek djelo socrealističke spomeničke umjetnosti, monumentalni rad kipara Miodraga Živkovića. Spomenik se sastoji od dvije simetrično postavljene kamene gromade (dva betonska krila), razuđene strukture, visine 19 metara, koje se fantastično uklapaju u prirodni krajolik. Između krila se nalazi prodor oblikovan borcima i kolonama u pokretu. Iza spomeničkog prodora nalazi se "Plato brigada" sa kamenim trakama na kojima su upisani nazivi jedinica. Izvor: Wikipedia

Ujutru ustajanje u 06h, svi ustajemo, svako se trudi koliko je u mogućnosti da ispoštuje svoje jutarnje rituale, posmatram nas... razmišljam koja je to ljubav prema planini, prirodi, avanturi, ne mrzi nas da već treće jutro ustajemo na novom mestu u ranim jutarnjim satima nakon samo par sati spavanja i dana provedenog na nogama i bez pogovora po ko zna koji put prepakujemo opremu i rančeve i krenemo u novu avanturu.
Uspon na Maglić, najviši vrh Bosne i Hercegovine.


Maglić je dinarska planina na granici Bosne i Hercegovine i Crne Gore, 20-ak km jugozapadno od Foče. Maglić je planina s najvišim vrhom u Bosni i Hercegovini. Najviši mu je vrh Veliki vitao (2.396 m) u Crnoj Gori, dok je na bosanskohercegovačkoj strani planine najviši vrh Maglić na 2.386 m nadmorske visine.
Planina je omeđena rijekom Sutjeskom na zapadu, planinom Volujak na jugozapadu, rijekama Drinom i Pivom na sjeveroistoku te planinom Bioč na jugoistoku.
Maglić je izgrađen od permskih stijena, mezozojskih krečnjaka, dijabaza i malafira, a vidljivi su i lednički tragovi. Obrastao je bukovom i crnogoričnom šumom. Gornja šumska granica je na približno 1.600 m, a iznad te visine je plato s pašnjacima i brojnim grebenima i visovima. Najpoznatije visoravni su Vučevo (s Crnim vrhom), Rujevac, Snježnica, Prijevor i Mratinjska Gora. Na Magliću je i Perućica, najveća prašuma u Evropi, te veliki cirk Urdeni dolovi s Trnovačkim jezerom na 1.517 m. Podnožje planine i sve padine bogati su vodom, s brojnim izvorima, od kojih je najizdašniji Carev do, koji nikad ne presušuje. Izvor: Wikipedia

Prati nas predivno vreme, ulazimo u stenu, uživam u svakom koraku, volim taj vazduh, taj pogled, svi hodamo polako, pažljivo, korak po korak, gledamo prirodu, slikamo, razmenimo po koju pošalicu, skrenemo pažnju onom ispred ili iza ako primetimo da na nešto treba da obrati pažnju. Nakon 2,5h izlazimo na vrh, kasnije od lokalaca saznajemo da nisu očekivali da smo tako brzi, a mi na to kao iz topa komentarišemo "Mi možda izgledamo ovako neozbiljno i smotano ali gazimo kao zmajevi"
No da se vratimo na sam vrh. Tamo čarolija, slikamo se, poziramo, nameštamo smeštamo i premeštamo, ajd sad ovamo ajd sad da se vidi jezero, ajd od dole, gore ... ma ko je bio zna koje je to ludilo pogotovo ako je vreme lepo a vrh kao ovaj atraktivan :) IMG 20200628 103533

Tugaljivo gledamo crnogorsku stranu gde je poznato Trnovačko jezero u obliku srca, ali trenutno su takvi uslovi i okupaćemo se neki drugi put, a možda čak i prespavati u šatoru :)

IMG 20200628 104615

Nakon foto sesije sedamo naravno da jedemo, posle jela tu je kao i uvek Jadranka sa nekin divnim kolačima iz Jadrankine kuhinje.
Nerado završavamo pauzu, ali mora se krenuti dole. Ubrzo izlazimo na sipar, i čekajući da ne ronim kamenje ekipi ispred gubim ih i spuštam se previše dole. Primećujem da nešto nije u redu, pokušavam da dozovem moje da pitam da li sam na dobrom putu ali me nečuju, u jednom trenutku spazim Manju sa druge strane i dozovem je, ona pokušava da mi pokaže gde je sajla dok se ja držim samo jednom nogom na jednom boriću i molim se da ne krene neki kamen od gore. Za to vreme ekipa iznad uspeva da pronađe markaciju i krenu da prelaze preko sipara i u tom trenutku kreće odron, Svetozar mi dovikuje da se sklonim koliko mogu iza stene. Držim se samo jagodicama a noge mi nemaju oslonac. Pokrila sam glavu koliko mogu, čujem Andreu koja dovikuje " Tu smo ne ostavljamo te" Svetozar pazi da svi prođu i da mi da znak da mogu da krenem polako gore. Kažem da ću sama, svesna sam da ne mogu mnogo da mi pomognu a veća je verovatnoća da pokrenemo neki veliki kamen ako neko nastavi po mene dole. Brzo se izvlačim do dela gde mogu da pređem na travu, Vlada dovikuje da je to bolja opcija jer je on tuda prošao i eto mene ubrzo na sigurnom :) Kratko je to verovatno trajalo ali meni duže nego čitav uspon. U tom trenutku shvatam da se čak i veseli Bosanac koji nam se pridružio ućutkao.
No idemo dalje, silazim i kroz glavu mi se mota pesma Masima Savića "Mali krug velikih ljudi" i razmišljam se kako je moj krug ljudi sve manji i manji ali su ljudi sve veći i veći i osmeh je tu.

I nije tu kraj, nema signala, ekipa koja dolazi po nas nije očekivala da ćemo biti tako brzi, kreće kiša mi krećemo polako dole pešaka. Jedan deo ulazi u neki džip, ostali čekaju da stopiraju još nekog ali ih ljudi koji su trebali doći po nas pronalaze i dovoze u smeštaj gde nas očekuje još jedno divno iznenađenje. Hladno domaće pivo koje je donela naša draga Irena. Kada je saznala da smo joj u blizini odmah je krenula da nas vidi i pozdravi. Divno iznenađenje za kraj ove divne avanture.
Pozdravljamo se sa Irenom i sa domaćinima i krećemo polako nazad. Svi smo već umorni, ali su nam duše odmorne a glave pucaju od lepih misli.
Dogovaramo se gde ćemo dalje, Himalaji, Vršačke Planine, Prenj, Solunska Glava, Kindža... sve je moguće :)
Što bi rekli Stay Tuned For New Adventures ;)

Opširnije...

Via Ferata Gornjak

Objavljeno u Putovanja

E, kao i svaki put naravno da nisam održala svoju reč, da je ovo zadnji put i da neću više i šta mi je to trebalo,  i tako sam i završila na ferati na Gornjaku.  Dogovor je da ovo bude jedna prijateljska akcija gde su se sjatili svi dragi prijatelji sa svih strana. Iz Vršca krećemo Đulija i ja, Mladenki par dana ranije pristižu gosti i naravno ne može da krene sa nama jer nije prošlo 3 dana pa da im kaže da je "gosta dosta" Nadam se da gosti neće pogrešno shvatiti ukoliko ovo pročitaju ali zaista nam je nedostajala, pogotovo meni a ja umem da budem ponekad tako sebična kada su mi dragi prijatelji u pitanju.

Svakako Đulija i ja krećemo negde oko 06h, pakujemo tortu, slaniše (dan ranije je njoj i Jeleni bio rođendan), usput stajemo kod Janjija po kiflice i polako stižemo u dogovoreno vreme da pokupimo Jelenu i Gorana. Ispostavili se da je Jelena moja draga kolegenica za koju sam 12 godina znala samo putem mejlova i priča... i eto došao je trenutak da se uživo na ovakav lep način upoznamo.

74570970 10218899201086928 7920224911379922944 n

Ostak ekipe iz BGa, Bosne i Kikinde, i još kojeg dela Vojvodine se usput isto kupe i zborno mesto nam je jedna kafanica kod Požarevca.  Ona prava, prava.... samo još Jare i Paja da ulete sa neke strane pa da budemo komplet kao i "komplet kafa" koju smo dobili. To je ako nista znali, domaća kafa, ratluk i čaša kisele vode. 
E kad smo se lepo skupili, isćaskali palimo pravac u smeštaj gde pristižu i Kikinđani. Smeštamo se onako na brzinu, da ne kažem samo izbacujemo stvari iz gepeka, ostaje oprema i pravac ferata!

Via Ferrata Gornjak je puštena u Maju 2019. Dužina postavljene sajle je 400m sa visinskom razlikom od oko 330. Postoje 12 sekcija, izlaz postoji svuda osim na 4 i 12. Zadnja je označena kao D, a ostale kao B i C. 

Što se mene lično tiče, jedna lepa feratica (kako bi veliki vođa i bosanci rekli ja sam ti sada iskusna feratašica, i mogu da solim pamet), ne tako zahtevna kao one u Rumuniji iako su one bile označene kao B i C, mislim da su bile zahtevnije. Na šta bih ovde skrenula pažnju je da se stene fino rone i da ukoliko duva jak vetar može biti zeznuto. Mene je u jednom trenutku fino prodrmao. Naravno tu su se na komentare da mi je džaba pojas jer ću da propadnem kroz nejga nadovezali i komentari da moram i kamenje u džepovima da nosim :)  Takođe u sezoni pazite se poskoka.

Ferata nema nogostupa ali ima dosta prirodnih hvatova što se meni lično veoma dopalo i dalo mi neke nove ideje...ali ćutim, barem za sada! :) Ferrata Gornjak

Nakon nameštanja, već standarnog zatezanja i natezanja, selfiranja, pa dok Lorens Sofija odabere koje će naočare danas da nosi polako krećemo gore. Raspored je namenski napravljen tako da Zorica i Đulija paze početnike dole među kojima je i Jelena, a Tanja, Boris, Goran i Joca jurcaju gore da bi što pre pripremili rođendansko iznenađenje.

Uspon ide dosta glatko, krećemo se polako, ne žurimo, slikamo se. Ja jedno 2-3 puta pitam Jocu čisto motivacije radi: "A jel ćemo stvarno posle dole na pastrmku?"  "Hoćemo!" "Jao, hoćemo!"

Kao i uvek iskusniji pomažnu novima, šalimo se, kada je bezbedno poziramo i malo ćaskamo dok odmaramo i telo, a i dušu pogledom na predivnu prirodu ispred nas. Ovaj ispod nas! :)

Via Ferrata Gornjak

Kad smo kod slikanja Goran staje sa strane da nas sve redom slika na malo ozbilnijem delu ferate i onako filmski mu stena ostane u ruci. Ali sve se na kraju dobro završilo, ipak za dobar kadar se i duša i srce i telo daju. Ne znam kako ostali ali ja sam zadovoljna sa svojim slikama, vredelo je. Ne mogu a da ne spomenem da me je cela ta situacija podsetila na jednu sliku koja je kružila po fotografskim forumima i grupama gde jedna mala devojčica čuči ispred aligatora, maltene mu se u usta nije nabila ... ali dobar kadar je dobar kadar!

Via Ferrata Gornjak
 Stižemo na vrh, čestitamo jedni drugima, ćaskamo se i slikamo dok Kikinđani brzo pripremaju transparent "srećan rođendan", vade šampanjac i čaše, zvučnik sa muzikom. Sve je na vreme u sekund natempirano. Molimo neke totalno zbunjene momke koji su nas pitali da krenu sa nama da usnime taj trenutak kada Đulija i Jelena prilaze vrhu i naravno sve nas koji smo sa transparentima, balonima, perikama... ma jedno divno pozitivno ludilo.

75446545 10218899210367160 3264274826855972864 n74602912 10218899210647167 4001141500879568896 n74895985 10218899213007226 4703568386934702080 n

I iznenađenje uspeva! Devojke su oduševljene!

74287080 10218899212047202 4529038387952222208 n

74476590 10215359100196045 8334033448297562112 n

Nakon jedne dobre žurke na vrhu krećemo tako veseli i šareni polako dole. Prolazimo pored neke ruševine od crkvice i odlučujemo da nastavimo pravo. Stene su nezgodne, u nekim trenucima čak i nezgodnije nego ferata. Ja sam uspela da izgubim kontrolu na jednoj sajli i da se malo okliznem i oderem kolena, sreća nije bilo visoko a Tanja i Goran su odmah dotrčali da pomognu, a ja  tresem prašinu sa kolena, stiskam zube i cedim kroz osmeh, ma nije mi ništa, da mi kosa nije vezana bila čak bi zamahnula onako demonstrativno kosom, kao "Jaooo pa šta vam je, nije mi ništa!". A vala bila su odrana i krvava kolena, nije da nisu :)

74604690 10218899217567340 5781119821156450304 n

U jednom trenutku kada konačno "izađemo na ravno" čujemo razdragane poznate glasove iz Bosne, Aco i Uroš glasno komentarišu: "Jao glupi Bosanci ponovo promašili put" Naravno veoma brzo shvatamo ko je tu bio glup, ljudi su lepo otišli do ruševina i odatle je bila lepa široka markirana stazica za dole. Al koze moraju da se veraju, pa to ti je.

Ulećemo tako mokri i premrznuti od vetra u restoran, a tamo peć gori, milina... Konačno posle nekih pola sata dobijam svoju pastrmku, jedem i ćutim kao malo dete. Uživam u trenutku. 
Ako ste mislili da je tu kraj dana, ne, ne, ne NE! Idemo u smeštaj, bacamo opremu, uzimamo kupaće gaće i pravac Banja Ždrelo da se malo relaksiramo. Ja kao i obično malo gunđam ne volim te banje, ali opet odem na kraju i uživam. Kao što sam i sada.  

I kraj dana? Nikako!
 Pa žurka tek počinje, gazda nam je ugrejao jednu zajedničku prostoriju, postavio sto, Boris kao glavni DJ vadi zvučnik, i kreće prava žurka! Počinju i on i Goran da pevaju, milina je slušati. Vršački pelinkovac i vinarije VINIK se okreće na stolu, duvamo svećice, i nekako spontano kreće dodavanje sa balonima. Pa pokušajte da zamislite 14 odraslih ljudi kako djuska, peva i dobacuje se sa desetak balona uz pokušaj da nijedan ne padne na zemlju. Blago rečeno LUDILO!

75210311 10215359102796110 3008357035860295680 n

 Veoma nam je žao što Bosanci i Severno Banaćani ( valjda se tako kaže, ako ne oprostiće mi ) su morali zbog posla da se vrate odmah posle ferate. Ali napravićemo mi neku reprizu za njih sigurno, jer čeka nas još dosta druženja!

 

 
Opširnije...

Nacionalni park Apuseni i PRVI put na Ferati

Objavljeno u Putovanja

Jedan od mojih omiljenih blogova koje pratim je hereihike.com gde pronalazim dosta korisnih informacija koje sa celim svetom nesebično deli ovaj par. I tako listajući njihov blogić i uživajući u opisima i slikama primetim nama blisku destinaciju gde ima svega i svačega a niko od naših ne vodi. Nacionalni park Apuseni u Rumuniji.

Park prirode Apuseni (Parcul Natural Apuseni) je poznat kao raj pećina. U pećinama ovog parka koje ima preko 400 pronađeni su tragovi praistorijskog čoveka, kao i fosili životinja koje su živele u ledeno doba pronađene su u nekoliko pećina, zajedno sa retkom populacijom šišmiša. Viši grebeni parka prekriveni su smrekom, dok na nižim nivoima šumom dominira planinska bukva.

Apusenske planine pripadaju Zapadnim Karpatima. Njihovo ime znači planine gde zalazi sunce.  Apusenski park prirode se nalazi na teritoriji od 75.784 ha. Njega pored Apusenskih planina delimično čine i Bihorske i Vlădeasa planine. Najviši vrh je Bihor sa svojim 1849mnv.

I onog dana kada je Jovan objavio svoj plan za iduću godinu gde se pored Visokih Tatri ( zbog kojih sam prvenstveno otvorila njegov plan) iskočili i Apuseni naš razgovor je izgledao ovako: "Piši me za Tatre i Apusene!" "Ali Ljupka Apuseni su krajem Oktobra imamo vremena!" "Nemamo, upiši me!" Obzirom da je bilo skoro godinu dana kasnije nije mi bilo svejedno baš sam se sa svim dešavanjima ove godine oko mene zabrinula da će se i ti Apuseni nešto izjaloviti.

***
7 meseci kasnije sedimo mi tako u Slovačkoj, naravno grickamo nešto u kuhinjici i pričamo o daljim planovima. Ja pitam Jovana šta je sa Apusenima, on kaže kad se vratimo dogovorićemo se. I u tom trenutku pita mene Goran "a ti voliš ferate?" (ili tako nešto slično) uz komentar kako su bili tamo, kako je extra, nije baš lako ali vredi. I ja tu nekako diplomatski izbegnem odgovor, otvorim program na telefonu VIA FERRATA  x 4 B,C,D kategorije. Google koliko kategorija ima ukupno!?KHM!!!
E moja ti, od svega što ti je potrebno za feratu: oprema, obuka i volja za feratom, ti imaš volju samo za Apusenima ... znači nijedan uslov ne ispunjavaš!

Via ferata je italijanski naziv za obezbeđenu planinsku stazu kroz teško pristupačne stenovite terene. Via ferata u prevodu znači — gvozdeni put. Sastoji se najčešće od metalnih nogostubaca, čeličnih sajli koje se pružaju uzduž puta, gvozdenih klinova i lestvica pričvršćenih za stenu. Ferata može biti horizontalna, vertikalna i sve između toga, a može se koristiti kako za uspon, tako i za silazak.
Za korišćenje via ferate neophodna je fizička i psihička pripremljenost učesnika. Za ocenjivanje tehničke težine uspona postoji više skala na međunarodnom nivou.

Nakon što sam se lepo fino posvađala sama sa sobom udahnem duboko i priznam Jovanu: "Ja nikad nisam bila na ferati, nemam pojma ni šta mi treba od opreme, ali molim te vodi me, biću poslušna, probaću samo ovu prvu i ako mi to ne ide ćutaću i neću kukati da me vodite dalje sa vama!" Ne znam kako, poverova mi čovek! Pri povratku ka Srbiji stali smo u Dechatlon-u u Budimpešti (eto sada mogu da kažem da sam bila i u Budimpešti, to što ništa videla nisam nije bitno, ali pare potrošila jesam! ) i kupili sve što mi je potrebno od opreme.
Kada smo se vratili kući ozbiljno sam pogledala par video snimaka na YT-u i pročitala tekstove gde mi je u glavi ostalo samo urezano "fokusirano i smireno" ( kad bi mene neko opisivao koristio bi isto te reči samo u malo izmenjene... neFOKUSIRANA, neSMIRENA).

I došao je i taj dan, smišljamo se kako ćemo i šta ćemo ( inače u međuvremenu sam se prijavila i za feratu na Gornjaku, pa nek ide život nisam valjda dzaba dala tolke pare za opremu! ) i odlučujemo da Đulija i ja krenemo kolima do Zrenjanina i tamo nas ostatak ekipe pokupi autobusem.

Tu upoznajemo Željka i kao da smo drugari koji se nisu godinima videli sedamo u prvi restoran, piće, klopa i prepričavanje dogodovština! Veoma brzo pristiže i ekipa, vesela i orna novih avantura. Tu su neki novi ljudi a i neki veoma poznati. Nastavljamo do Kikinde da pokupimo još par nasmejanih lica i spremni smo za novu avanturu! U ranim jutarnjim satima pristižemo u Oradeu.

Oradea je predivan grad lociran na severo-zapadu Rumunije. Grad je poznat kao jedan od najpoželjnih za život u Rumuniji što zbog lokacije, što zbog razvijene ekonomije, a ako mene pitate i zbog izgleda. Arhitektura je predivna kombinacija Komunističke ere, Noveu Art-a i Barkonih građa. Ova nesvakidašnja kombinacija je u ovom gradiću tako lepo ukomponovana da jednostavno ne znate na koju stranu da se okrenete i da slikate. Obzirom da smo tamo bili u ranim jutarnjim satima i nismo imali puno vremena izjurili smo po trgu i seli u prvi kafić koji je bio otvoren. A tamo, ne znaš da li lepša kafa, lokal ili toalet. Da,da... čak su se i dečaci oduševili! :)

Nastavljamo naš put do prve ferate koja je označena kao lakša B kategorija. Meni to iskreno u tom trenutku ne znači ništa. Montiram opremu, dobro ne montiram je...petljam se sa njom u rukama i ne znam šta čemu služi ali odmah uskaču Zorica, Đulija, Joca, Šole... i ne znam ko još više. I za veoma kratko vrema ja sam pritegnuta, nategnuta, zategnuta... ma ne mogu da dišem. I u narednim danima to moje zatezanje i natezanje postaje glavni razlog za šalu pred sam polazak na feratu. Neka su oni meni svi srećni i nasmejani a ja samo da sam bezbedna. Šole ukratko daje osnovne informacije o pravilima ferate i korišćenju opreme, Jovan se nadovezuje sa opisom današnjih ferata i nakon toga prave raspored ko će koga da pazi.
I naša vesela ekipica skupljena sa svih strana - poseban pozdrav za Bosance koji su nam uveliko i na stazi i u smeštaju ulepšavali avanturu svojom pozitivnom energijom, i razno raznim doskočicama.
A kako je izgledalo ovo putešestvije iz njihovog ugla možete pročitati ovde. Verujte mi lepo ćete se zabaviti dok budete čitali i ovaj a i ostale tekstove o njihovim putešestvijima.

Prva ferata ili "Mocanita" je po rečima našeg velikog vođe Jovana relativno laka i idealna za početnike. Povratak je grebenski via normale. 

Uf... došao je taj trenutak, Šole kaže moje devojke za mnom! I nas tri poslušno krećemo. Ipak je to profesor i u pravom životu a i ovde! Polako ulazimo u štos, ali čim se malo opustimo zbrljamo nešto, a na ferati opuštanje i zbrljavanje nisu poželjne komponente tako da nas naš učitelj budno prati i smireno upozorava, skreće pažnju na greške i deli savete. Pokušavale Ana i ja da ga zamantamo, podmitimo...ali nije se dao! Tu je negde i Zorica koja je veliki ljubitelj ferata i nesebično je sa svima nama delila svoje iskustvo i prenosila ljubav. Ovom prilikom hvala i njoj i Šoletu (naravno i svima) koji su najviše bili uz mene ovih nekoliko dana i učinili mi da mi ova nova avantura bude za pamćenje u veoma pozitivnom smislu.

Nakon silaska, odmaramo se kratko i prelazimo na drugu feratu ocene C. Via ferrata Zmajeva kuća / “Casa Zmeului” (C)" Ferata je kratka, ali prilično teška i puna previsa i na nju će ići samo iskusniji planinari." Tako je napisao Jovan u programu. Pita me "ideš?"  a ja neočekivano i za samu sebe kažem ko iz topa "Idem"! A Šole dobacuje ma one su extra ko rođene, mogu da idu!

I iskreno jeste bilo daleko izazovnije što zbog same ferate, što zbog umora, ali adrenalin, predivna priroda, ta vesela i smirena ekipa su odradili svoje i držali me u punoj snazi. Dok sam uživala u nesvakidašnjem pogledu, onako nakačena na sajlu tresući se kao malo mače na drvetu prošla mi je jedna misao kroz glavu:

"Kako sam ja jedna srećna osoba, pa ovakav lep osećaj ne može i nema prilike svako da doživi."

"Ferataški dan" smo naravno završili u obližnoj kafani gde smo silom prilika morali da ostanemo nekoliko sati jer vozač autobusa zbog pravila je bio primoran da napravi dužu pauzu. Nama to naravno nije palo teško. Ludo smo se zabavljali uz prepričavanje današnjih a i nekih starijih dogodovština. Sada se malo bolje poznajemo, ma šta malo, prošli smo sito i rešeto tako da smo prilično opušteni.

Nakon još par sati vožnje negde pre ponoći stižemo u naš smeštaj u mestu Cluj. Iako vidno umorni ipak pronalazimo snage i volje da još malo se družimo i upoznajemo. Podeljeni smo u dve kuće, ja sam sa Bosancima, Slovenkama, Đulijom, Mlađom, Zoricom i još par divnih ljudi.

Nekako ne znam ni ja sama kako uspela sam da zaturim veliki ranac, a vozač je otišao u svoj smeštaj koji nije baš blizu parkinga gde je ostavio autobus. Sreća moja što imam naviku da u malom rancu nosim komplet presvlaku, terapiju i četkicu za zube.  Bosanci su se odmah dali u lečenju moje tuge sa dobrom hranom, probaj ovo, probaj ono, Šole vadi čvarke, Zorica supu... razmišljam se pa lepo je kad te ovako maze i paze svi. I tu nije kraj Mlađa otkriva mašinu za pranje i sušenje veša, ubacujem odmah stvari da ako u slučaju ne pronađemo moj ranac ujutru imam šta da obučem od opreme. Kako ne bi mašina bila prazna pitam ostale da li hoće još neko nešto da ubaci i lepo se operemo i osušimo. Dok vadim veš iz sušionice čujem Acu kako komentariše "Kako ću ženi na oči ovako opran i mirišljav" i tu svi prsnemo u smeh, bez razlike što je oko 5h ujutru a legli smo ko u 2h ko u 3h.

Ujutru stiže vozač, pokupio ostatak ekipe, moj ranac je tu i svi srećni i pospavani nastavljamo dalje na treću feratu označenu kao C kategorija.

Sa vrha ove ferate pruža se lep pogled na okolinu. Povratak je grebenski, normalnom stazom. Ali a vi se vratili pre toga prolazimo nesvakidašnje predele kojima poseban šmek daje to što ih posmatramo iz posebnog ugla. Staza kreće kroz predivan kanjon reke Hășdate. Dok prolazimo gledamo predivne visoke litice i neke tačkice koje se kreću. Kada sam malo bolje pogledala shvatila sam da je ovaj deo pun alpinista. Pa kako i ne bi bio. Posebne atrakcije na ovoj ferati su pećina na početku ferate, ostaci starog utvrđenja na stenama i viseći most na završnom delu ferate.
Staza prolazi kroz atraktivni veliki prerast-pećinu sa visokim svodom, a zatim se posle tog dela "izvlači" na grebenski deo stene.  Samo ime vam dovoljno govori o tome kako smo se osećali dok smo prolazili kroz taj svod. Kao da smo na korak od neba. A kada sam pogledala dole, vala i nije da nismo bili!

Krećemo srećni ka Klužu sa mnogo planova da prvo jedemo pa idemo u grad, pa na picu... završismo u Lidl i u naš dnevni boravak koji je bio ogroman i gde smo uživali u svakom trenutku. Grad nismo obišli ali to ne znači da ne možemo nešto kratko da napišemo o njemu. Kluž je bio istorijska prestolnica Transilvanije, a današnji Cluj-Napoca je administrativni centar okruga Kluž, i treći po veličini grad u zemlji. Među brojnim istorijskim spomenicima ističe se rodna kuća ugarskog kralja Matije Korvina (1458. - 1490.), Zatim katolička katedrala sv. Mihaela (1321. - 1444), jedna od najvećih gotičkih crkava u Rumuniji i palata Bánffy podignuta u periodu 1773. - 1785., u kojoj se danas nalazi muzej umetnosti.

I došao je i taj zadnji dan, tako brzo... svi smo budni i kao zombiji se krećemo već u 04h. Nakon vožnje od oko 3h stižemo do mesta  Băița odnosno do početne tačke ferate. Izlazimo iz autobusa, počinje nameštanje i zatezanje i natezanje, vozač gleda u stenu iznad shvata gde smo krenuli i komentariše "kako ste vi ludi". Znamo da on nas voli i da je to rekao u pozitivnom smislu.

Via Ferrata Crne stene / “Pietrele Negre”  je označena kao B kategorija, mada pred sam kraj ima nekih C elemenata. Meni je iskreno to bio najizazovniji deo od svih ovih ferata (ako ne računamo onaj kada me je Šole namamio čokoladicom da se konačno nakanim i izvučem gore). Silazak sa ferate je via normale ali po prilično nezgodnom terenu (trava i krupni sipar).

I eto prođe i to, na vrhu se svi skupljamo slikamo, čestitamo jedni drugima, presrećni smo, još jedno novo iskustvo, još jedna avantura, još novih i divnih ljudi koji su postali deo mog života.

Krećemo polako ka Srbiji, nemamo vremena za Arad jer moraju Daca i Šole da stignu na buseve, čeka njih još dugačak put, slovenke i bosanci voze dalje. Ostavljamo prvo Kikinđane, pa polako stižemo do Zrenjanina gde ja već cupkam i virim da li mi je auto na parkingu. Ah tu je moja lepa bubica, ništa joj ne fali! Pozdravljamo se, grlimo, ljubimo sa ostalima, Bosanici budno prate da li ću i po 5x da tresnem glavu u vrata od gepeka i samim tim zaradim titulu "ultra Bosanka", ali nisam bila te "sreće" prolazim bez dodatne modirce ;)

I tako... nas dve nastavljamo još nekih sat i po do Vršca.

Obzirom da ja nisam mogla nikako da se odlučim da izdvojim desetak slika, pogledajte galeriju u nastavku ili posetite moju stranicu na FB

 

 

 

 

 

 

 

Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed